Значај покрета и вежбања од рођења увек саветују стручњаци реченицом: ”Све што дете може да уради само, пустите га да уради само!”
Од првог дана, урођени су нам рефлекси који су нашој врсти омогућили да преживи. Касније неке губимо, а неки остају, у зависности од потребе. У најранијем периоду формирају се везе међу неуронима и оно што се понавља и даје резултате остаје трајно убележено. Дакле, у првим месецима живота развија се такозвана сензо-моторна интелигенција, за коју су неопходна чулна искуства и покрети.
И касније центри за кретање и говор су веома близу у можданој кори и својом активношћу се међусобно стимулишу, па се очекује да дете током седања, пузања, превртања и проходавања, изговара слогове у ритму покрета које прави и почне да говори.
Значај дечје физичке активности за нормалан раст и развој је очигледан, зато не додајте детету играчке, не придржавајте га превше и не браните му да се креће на било који начин како би решило своје проблеме.
ОГРАНИЧИТЕ ВРЕМЕ У ВИРТУЕЛНОЈ РЕАЛНОСТИ
Све је више деце која доста времена проводе, од најранијег узраста, пред телевизором или поред компјутера, таблета или мобилног телефона. Истраживање спроведено на светском нивоу за узраст од четири до осамнаест година показује да деца у просеку сваког дана шест сати мирно седе, а тридесетак минута проведу у умереној до интензивној физичкој активности. Пепорука је да се деца подстакну на физичке активности ради подстицања развоја и очувања здравља.
ПОЗИТИВАН УТИЦАЈ ДЕЧЈЕ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА ЗДРАВЉЕ
Редовне дечје физичке активности утичу на правилан развој мишића тиме се спречава лоше држање и деформитети кичменог стуба и стопала. Оне убрзавају и стимулишу правилно дисање и рад срца, што доводи до уноса веће количине кисеоника, која се убрзаном циркулацијом транспортује до свих органа да би боље функционисали.
Вежбање код деце, позитивно утиче на општи метаболизам, нарочито масти и угљених хидрата и спречава појаву гојазности, а потстиче адаптацију организма на спољне и унутрашње стресове и повећава имунитет. Пријатан умор након физичке активности обезбеђује детету брз и дубок сан.
У ЗДРАВОМ ТЕЛУ, ЗДРАВ ДУХ
Захваљујући бољој циркулацији и дотоку кисеоника у мозак, дете има бољу и дужу концентрацију, брже мисли, комбинује и лакше прихвата изазове. Вежбајући постаје истрајније и дисциплинованије, прихвата правила и прати налоге. Навикава се постепено на тимски рад, сарадњу и комуникацију са особама различитих старости.
Са друге стране такмичење му доноси могућност победе, али и обавезу прихватања пораза. Кроз дечје физичке активности ново људско биће напредује, процењујући и себе и друге, стиче самопоуздање и социјализује се усвајајући вредности здравог начина живота. Све то резултира позитивним ставом ка животу уопште и могућим проблемима.
МОЖЕ ЛИ ВЕЖБАЊЕ БИТИ ШТЕТНО?
Умерене и контролисане дечје физичке активности не могу бити штетне. Једино интензивне вежбе снаге нису примерене дечјим организмима и стога их треба избегавати. Оне често ангажују у потпуности мишићну силу, чиме се прелази из аеробног у анаеробно вежбање, одсуство кисеоника доводи до стварања млечне киселине, а циркулација се ремети.
Припоји мишића су на костима, које су код деце још у развоју. Умерена вучна сила стимулше раст и изградњу костију. Претерана сила ангажованог мишића на кост, чији развитак није довршен, делује негативно и може довести до повреда и поремећаја у развоју коштаног система. Након пубертета ове вежбе могу се примењивати уз надзор стручњака.
РАНА СТИМУЛАЦИЈА, А НЕ РАНА СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА
Рана стимулација је подстицање детета од најранијег доба да се што више креће и развија како физички, тако и ментално кроз забавне игре. Рана стимулација је кључна за каснија постигнућа детета.
Рана специјализација је увођење деце у тренажни процес, ради подизања психо-физичких способности на максмални ниво и постизања врхунскух спортских резултата. На том шампионском путу, до чијег краја стижу малобројни, децу чека велики рад, али и негативне последице напорних тренинга, попут различитих деформитета, повреда или хроничног пренапрезања.
Зато је важно поштовати дететову личност и препустити му избор активности, а ограничити га на опције којима не угрожава своје здравље. Присиљавање на бављење одређеном физичком активношћу често изазове одбојност код детета.
Задатак родитеља и васпитача је да буду добри модели, да и сами вежбају и да упознају дете са различитим врстама индивидуалних и тимских спортова. Кроз игру, дете општим примереним физичким активностима ствара базу, која се касније може надоградити и крунисати врхунским интелектуалним и спортским достигнућима.
„НАВИКА ЈЕ ДРУГА ПРИРОДА” Ову изреку приписују Цицерону, а од давнина су мудри људи били свесни значаја дечјих физичких активности. Дакле, навике стечене у раном детињству, остају за читав живот и тешко се мењају, зато ПОМОЗИМО НАШОЈ ДЕЦИ ДА БУДУ ЗДРАВИ, СНАЖНИ И УСПЕШНИ ЉУДИ!
