За децу и родитеље полазак у вртић или јаслице је велика промена и стрес. Често је ово трауматична ситуација јер је испуњена страхом од одвајања и напорима да се дете прилагоди новонасталој ситуацији.
Дете се суочава са новом средином, која не значи само физички нов простор већ и нове људе и нове навике, другачије од оних које је имало код куће. Ма како код њега била изражена потреба за друштвом вршњака, оно у суштини нема потребу да сигурност породичног окружења мења за нешто ново и непознато. Зато највећи број деце реагује плачем или на неки други начин протестује и изражава своју тугу због раздвајања. Њима је тешко да схвате да је вртић добро и безбедно место као и да ће се родитељи вратити кроз неко време. Страх од одвајања доминира а осећање напуштености их преплављује.
Родитеље муче многа питања – како ће се њихов малишан снаћи, како да се понашају, шта смеју а шта не, зашто дете плаче, колико дуго плаче, раде ли то и друга деца, колико траје адаптација, да ли да од свега одустану и покушају поново након извесног времена…
Родитељи треба да знају да је извесна доза страха од одвајања уобичајена јер је везаност за породицу развојно условљена.
Адаптација траје различито од детета до детета, а најчешће две-три недеље.
У периоду адаптације могу се појавити неке пролазне реакције: одбиање хране, одбијање спавања, пробавне сметње, плач, агресивно понашање, повлачење, регресија (сисање прста, мокрење у кревет…). Сва та понашања су уобичајена и постепено ће слабити и нестајати брзином којом се дете прилагођава новој средини и успоставља социо-емоционалне односе са васпитачем и другом децом
ЗА ПОЧЕТАК ПОЛА САТА!
Пре него што први пут доведу дете, родитељи могу да дођу у вртић у и да се упознају са дневним распоредом боравка: када је доручак, ручак, када се спава… Уколико тај распоред почну да практикују код куће, полазак у вртић ће бити мањи шок.
Пожељно је да првих дана (једну до две недеље) дете долази у вртић на краће време. Распоред долажења договара се са васпитачем. Препорука је да првог дана дете од једне до три године остаје пола сата, а потом све дуже. За децу од три до шест година трајање боравка првих дана може да буде и дуже.
Препоручљиво је да дете у почетку долази у вртић у време игре, док долазак у време одмора треба оставити за касније, када се оно бар донекле прилагоди на колектив.
Пожељно је да родитељи неко време са дететом бораве у простору вртића, у дворишту, допусте му да понесе своју омиљену играчку да код куће говоре о вртићу, о деци, играчкама, васпитачицама…
Како би се дете што пре навикло да остаје у вртићу по цео дан, саветује се да родитељима да не „зуре“. ТО ПОГОТОВО ВАЖИ ЗА ДЕЦУ ДО ТРИ ГОДИНЕ.
ПОЗДРАВЉАЊЕ НА ПРАГУ
ПРИЛИКОМ ЈУТАРЊЕГ РАСТАНКА У ВРТИЋУ РОДИТЕЉИ НЕ ТРЕБА ДА БУДУ ТУЖНИ НИТИ ДА ПЛАЧУ!
Врло је важан јутарњи растанак у јаслицама или у вртићу.
РОДИТЕЉ ТРЕБА ДА БУДЕ СМИРЕН. Не сме да покаже детету да је забринут или тужан што га оставља, нити да пред њим заплаче. Емоције родитеља преносе се и на дете. Уколико види да је мајка тужна и оно ће се исто тако осећати.
СА ДЕТЕТОМ, ПОГОТОВО АКО ЈЕ ЈАСЛЕНОГ УЗРАСТА, не треба много разговарати, али ни гурнути га само у руке васпитачици и отићи. Дете јој треба полако пружити, поздравити се са њом смирено и лагано отићи.
Дуго смиривање детета или поновно враћање није добро јер ће дете тада сигурно плакати – и тада и убудуће очекујући да се родитељ врати.
По повратку из вртића добро је што више времена проводити са дететом, играти се, шетати, питати како му је било у вртићу.
НЕКА СЕ ИСПЛАЧЕ ОДМАХ!
Свако дете на вртић одреагује на свој начин. Најчешће плачу, нека се упишке иако су то код куће престала да раде, друга неће да једу, трећа неће да спавају… Дешава се и да не испољавају никакву реакцију, али се види да пате, и те адаптације су најтеже. Када је о плакању реч, искуство показује да је најбоље да се деца исплачу што пре, али на то се не може утицати. Све зависи од случаја до случаја.
Дешава се да родитељи који имају „бака-дека сервис“ или неко од њих тренутно не ради, престану да воде дете у вртић ако оно тамо много плаче. Али
АДАПТАЦИЈА НЕ ТРЕБА ДА СЕ ПРЕКИДА. Уколико се прекине, детету се шаље порука да АКО ДОВОЉНО ПЛАЧЕ И ПРАВИ СЦЕНЕ, НЕ МОРА У ВРТИЋ.
Поновна адаптација је много тежа, дуже траје и дете више пати.
Јасмина Антић, педагог
