• 60_god_PU_sajt.png
  • 8nd.jpg
  • 8nd1.jpg
  • evrtic.png

КОНКУРСИ

                                           

                Осигурајмо безбедност деце на интернету!        

                           

               Интернет је најмоћнији извор информација у историји људске цивилизације – на један клик сви  објављени подаци су нам доступни - нама који знамо макар наојосновније технике коришћења и без неких посебних вештина! И то је сјајно, неограничене могућности стицања знања – но , исто тако то може бити и начин ширења лажних информација, пласирања неистина које нам могу начинити мању или већу штету – посебно ако их, без цензуре и провере прихватимо као истините. Ситуација се још више компликује када интернетом „сурфује“ дете – и када су му доступни мање или више не/примерени садржаји, признаћете често и без надзора одраслих! Нећемо улазити у веома озбиљне последице по психичко, емоционално и физичко здравље које могу одређене, на интернету виђене „ситуације“ и стечена „знања“  оставити по наше најмлађе тек, довољно је да знамо да имамо моћ  и  можда још важније – обавезу - да предупредимо да се нежељене последице јаве ( некада тек касније, по поступцима које уочимо код детета, сазнамо о одређеним садржајима које је наше дете видело на интернету...). И не ради се више само о видео игрицама које већ знамо као потенцијално штетне по развој деце већ и о софистициранијим опасностима које реално постоје а нисмо их ни свесни!

          Министарство просвете, науке  и технолошког развоја у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и Ужичким центром за права детета припремило је материјале под називом  Корисни материјали за повећану безбедност породице на интернету.

          Циљ овог текста као и брошура МПНТР које ћемо Вам препоручити јесте да  подстакнемо одрасле да истражују, уче и користе што више могућности и предности једног важног културног оруђа какав је интернет. Да подржимо, оснажимо и „расплашимо” одрасле јер дигитална технологија није опасна сама по себи већ само уколико се не користи на правилан начин.

Јасно је тако:

*Зашто је неопходно посредовање родитеља у дечјем коришћењу дигиталних уређаја и који су све облици родитељског учешћа као и изазови родитељства у дигиталном добу, у коме живимо. Данас, као никада до сада имамо могућност да искористимо предности савремене технологије која  нам може бити савезник и помоћи нам у напорима да будемо бољи родитељи  и подржимо развој и напредовање нашег детета али нам, исто тако може увелико отежати и улогу родитеља али и бити претња за безбедно одрастање деце. Није потребно да будемо експерт за технологију али је важно да познајемо дете и његове потребе као и да будемо активни све време – пре, док је дете на интернету као и после коришћења дигиталних уређаја а у активностима са дететом.

*Који и какви све ризици употребе дигиталних уређаја постоје? Ризик злоупотребе личних података деце и породице (шта делимо са другима –које податке, фотографије деце које постављамо на друштвене мреже..?) зашто треба обратити пажњу на  тзв. „паметне играчке“, какве су  опасности оглашавања и реклама којима су деца изложена током коришћења одређене апликације..?

Наравно, оно што интересује све родитеље јесу питања:

*Време испред екрана - колико је превише ?!

*Зашто деца млађа од 2 године не би требало да проводе време испред екрана ?

          Према најновијим (ревидираним) препорукама Америчке академије педијатара из 2016. године (AAP Council on Communications and Media, 2016) деца млађа од 2 године не би требало да проводе време испред екрана (мисли се на све врсте екрана - телевизор, мобилни телефон, таблет, рачунар). Једина активност која се сматра прихватљивом у овом узрасту јесте учешће деце у разговорима одраслих путем видео-чета, при чему се подразумева да одрасли посредују током разговора, појашњавајући деци оно што виде и чују.Осетљивост развојног периода налаже одраслима стварање оптималних услова за учење: богата чулна и моторичка искуства (да додирују различите предмете, бацају, котрљају, вуку, да трче, скачу, пењу се...), непосредне контакте са физичким објектима и људима.За нормалан психофизички развој, деци млађoj од 2 године неопходно је омогућити практично истраживање и ИНТЕРАКЦИЈУ СА БЛИСКИМ ОСОБАМА које су осетљиве на дечје потребе.

          Деца узраста између 2 и 5 година НЕ би требало да проводе испред екрана више од једног сата дневно, квалитетно осмишљеног времена (што подразумева едукативне и узрасно примерене садржаје и активности), уз активно посредовање одраслих.

          За децу узраста од 6 и више година потребно је сачинити индивидуални план коришћења дигиталних уређаја и интернета који ће осигурати да време испред екрана НЕ замени

социјалне, когнитивне и физичке активности које су важне за дечји развој (сан, игру, спорт, комуникацију са члановима породице и пријатељима).

Подсећање за одрасле: не заборавите и на пасивно време испред екрана ...

*Да ли родитељи треба да користе дигиталне уређаје у присуству деце ?!! Смисао питања заправо јесте у томе да подсети родитеље да својим навикама у коришћењу дигиталне технологије  итетако  обликују њено коришћење од стране детета. Не заборавимо да родитељи својим понашањем обликују понашање сопствене деце, што се веома рано може приметити у тзв. симболичкој или „као да” игри у којој деца имитирају понашање одраслих, па им је једна од првих „играчака” управо мобилни телефон.

*У ком узрасту родитељи треба да дају детету мобилни уређај (телефон и/или таблет) ?

  Пре него што дете добије на коришћење мобилни уређај, родитељи би требало да се запитају:

  • Да ли се дете понаша одговорно у свакодневном животу?
  • Да ли поштује породична правила (нпр. одлази од куће и враћа се у договорено време)?
  • Да ли дете често губи ствари (нпр. ранац или школски прибор)?
  • Да ли је неопходно да родитељ буде у контакту са дететом из безбедносних разлога (нпр.

  дете остаје само код куће)?

  • Да ли дете разуме шта значи безбедно понашање приликом коришћења мобилног уређаја?
  • Да ли дете зна да заштити личне податке и уређај током његовог коришћења?

  Одлука о томе у ком ће узрасту родитељи омогућити детету да користи мобилни уређај(телефон или таблет) не зависи толико од самог узраста детета, колико од његових личних карактеристика, зрелости, одговорности, поштовања правила (код куће и у школи).

*Да ли је нејонизујуће зрачење које емитују мобилни телефони штетно по здравље деце ?

  Још 1996. године, Ом Ганди (професор и шеф Департмана за електротехнику,Универзитет Утах, САД)    изнео је своје налазе према којима мозак деце узраста од 5 и 10 година апсорбује већу количину зрачења мобилних телефона него мозак одрасле особе. Дакле, разлог је једноставан, деца су изложена вишим нивоима зрачења зато што имају тању лобању. Као одговор на резултате истраживања који указују на осетљивост деце на нејонизујуће електромагнетно зрачење које емитују мобилни телефони, неке земље предузеле су конкретне мере предострожности, па је тако белгијска влада прогласила незаконитим

давање мобилних телефона деци узраста од 7 или мање година, док се сличне мере разматрају у Француској, Индији, Израелу и другим високотехнолошки развијеним земљама (Morris et al., 2015). Чак и када су изложени истој количини зрачења, ефекти на развој мозга фетуса или малог детета већи су него код одраслих. Млађи мозгови брже расту и стога могу бити рањивији на отровне агенсе, било да су они хемијски или физички.

*Какву добит дете може да има од играња видео-игара ?

 У последње време, што због огромног тржишта видео-игара, што због присуства све већег броја оних које садрже насиље и друге непримерене садржаје (нпр. експлицитни сексуални садржаји, коцка, дрога, стереотипи који подстичу мржњу и дискриминацију, итд.), о видео-играма говори се у све негативнијем контексту.

 Упркос томе, требало би имати на уму да оне итекако могу бити корисне за дете и позитивно допринети његовом развоју.

  1. Когнитивна добит:развој координације око-рука и финих моторичких вештина;
  • стицање логичких вештина, стратегија решавања проблема, планирања, итд.; способност постављања циљева и њиховог остваривања; способност за рад на више ствари у исто време (тзв. мултитаскинг);
  1. Емоционална добит: дете је позитивно и задовољно; осећа се опуштеније и мање је изложено стресу, „да себи одушка” у игри; осећа се добро када успе и савлада изазове, што позитивно утиче на самопоштовање;
  2. Социјална добит:деца учвршћују постојеће односе са вршњацима и граде нове;
  • уче да играју у тимовима (ако учествују у групним играма); уче да поштују правила фер игре и да подносе пораз у игри;учвршћују односе са члановима породице.
  1. Образовна добит: деца вежбају памћење; препознају и разумеју визуелне информације;
  • боље разумеју појмове које уче у школи и више су мотивисана за учење; уче да критички размишљају;
  • уче нове речи, обогаћују речник.

Требало би имати на уму да је дечји развој целовит, као и то да су наведени аспекти развоја међусобно испреплетени.

*Које апликације и видео-игре нису добре за децу ?!

  Нису све апликације и видео-игре намењене деци примерене њиховим узрасним и развојним потребама. Уосталом, већину апликација (али не све) креирали су дизајнери који нису стручњаци да дечји развој (Zosh et al., 2017).

За децу предшколског и млађег школског узраста најбоље су оне апликације и видео-игре које имају образовни потенцијал, промовишу позитивне вредности и доприносе да се деца осећају тако да могу нешто добро да ураде.

Препоруке за родитеље који желе да интернет користе на начин који ће подстицати здрав развој деце:

  • Проводите време са децом, у заједничким активностима на дигиталним уређајима/интернету.
  • Континуирано радите на унапређивању властитих, као и дигиталних вештина свог детета.
  • Креирајте разумна правила и временска ограничења по питању коришћења дигиталних уређаја.

   Придржавајте их се доследно!

  • Упознајте се са потенцијалним ризицима на интернету. Упознајте своје дете шта је добро а шта лоше у вези са интернетом (разумеће ако му објасните на прикладан начин).
  • Постарајте се да дете не дели било какве личне податке путем интернета. Не делите ни ви његове личне податке у јавном простору!
  • Поштујте узрасна ограничења за коришћење платформи и сервиса на интернету.
  • Бирајте за дете узрасно примерене дигиталне садржаје, апликације, видео- игре (нпр. претраживаче за децу).
  • Будите осетљиви на промене у понашању свог детета које би могле указивати на то да је изложено неком од ризика на интернету.
  • Користите родитељску контролу, подешавања приватности и друге мере техничке заштите детета током коришћења интернета
  • Изградите однос узајамног поверења са дететом, охрабрите га да вам се обрати увек када га нешто на интернету уплаши, узнемири или забрине...

 За неговање топле – атмосфере разумевања и подршке у обезбеђивању мира и сигурности у породици!

                                          Предшколска установа „Наше дете“

                                             Саветовалиште за породицу

                                        This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Извор:

Корисни материјали за повећану безбедност породице на интернетУ:

http://www.mpn.gov.rs/grupa-za-prevenciju-nasilja/