• 60_god_PU_sajt.png
  • 8nd.jpg
  • 8nd1.jpg
  • evrtic.png

КОНКУРСИ

       

                       ПРАКТИЧНИ САВЕТИ ЗА СТИМУЛАЦИЈУ 

                                 ГОВОРА ВАШЕГ ДЕТЕТА

 

Током пандемије, искористите слободно време на прави начин.

 Прве године живота су веома значајне за развој говора и језика.

За развој ових способности најбитнији је људски контакт. Одраслима нису потребна посебна знања и вештине да би стимулисали развој говора и језика, неопходно је само да издвоје време за интеракцију са својим дететом. Играјући се са својим дететом родитељи дају време и простор детету да истражује и улази у интеракцију на свој начин.

Начин на који се обраћате детету може много да помогне у подстицању говора вашег детета.

Ваш израз лица и говор тела, боја и мелодичност гласа и подршка значајни су елементи за покретање осећаја сигурности код детета,а самим тим и сарадње.

 

Ово су корисни савети како да стимулишете говор свог детета у овим околностима : 

-  Значајно поједноставите начин обраћања детету у виду једноставниих и јасних налога

-  Успоставите директан контакт очима док му се обраћате

-  Додатно скрените пажњу детета уз помоћ усмереног говора при обраћању (можете користити играчку-микрофон), како бисте још више подстакли дете да се оглашава

-Говорите веселим тоном, можете и певушити. Остварите позитиван емотивни однос и не заборавите да је темељ сваке добре стимулације дечја заинтересованост

- Певајте детету познате песме, и после извесног броја понављања песмице, на крају прескочите последњу реч или фразу и сачекајте. Дете ће највероватније предвидети крај и изговорити тражену реч или фразу. Када играте неку игру у којој користите исте речи, нагласите последњу реч, тако да дете зна да је она важна, на пример:“Еци,пеци,ПЕЦ“ или „Припрема,позор,САД“ или „Три,четири,САД“. После неког периода, поновите игру и онда изоставите последњу реч, како би дете могло да доврши изговарање

- Пожељно је да говор упућен детету буде пропраћен визуелном подршком – покретом, показивањем слике или предмета. У почетку користите покрет – гестове,да подржите то што говорите (показете руком на одређени предмет који именујете у току игре)

- Када показујете неку слику на пример животиње пропратите

начином на који се животиње оглашавају“ав-ав“,“мау“,“пи-пи“ или „брм-брм“ ако показујете ауто

- Чешће понављајте исте слике и поткрепите истим начином изговарања, како би се дете навикло на рутину, затим изоставите реч и чекајте да је дете понови уз презентовање дате слике

- Како би се знање пренело и на остале животне ситуације искористите сваку прилику да именујете ствари које дете користи, а има везе са претходно презентованим сликама

- Уколико дете користи више појединачних речи, покушајте да их обогатите тако сто ћете рећи „жута лопта“,“велика коцка“,“црвена лала“...Такође можете постављањем питања богатити речник „Шта ради бата?“,“Где иде сека?“ до настанка правих реценица „Пије млеко“, „Једе кекс“...

- Подстити развој оралне моторике која представља способност вољног покретања говорног апарата –усана, образа, вилице, језика, меког и тврдог непца.

За развој оралне моторике веома је битно жвакање, исти мишићи који учествују у жвакању користе се и у говору. Стимулише се грицкањем кекса,хлеба,воћа...

Код детета треба подстицати имитацију којом се такође развија орална праксија „Како се љутиш, смејеш, плачеш,мрштиш?“, „Како се плаши сека?“,“Шта радиш када си срећан?“...

Осим наведеног постоје још неке вежбице које треба радити са дететом да би убрзали развој оралне моторике :

- дисање на уста и нос

- дување папирића,кроз цевчице, дување оловке по столу

- надувавање образа

- пуцење усана – као када неког пољубимо

- грицкање доње и горње усне

- језик напред-назад

- облизивање усана

- језик иза горњих зуба-иза доњих зуба

- покрет језиком према бради,према носу

- цоктање

- мљацкање

- коњски кас

- лепеза - ширење језика преко горњих зуба

- отварање-затварање усана

- покретање вилице лево-десно

 Ове вежбе треба изводити пред огледалом свакодневно.

Осим за проговарање орална моторика је јако битна за правилну артикулацију гласова.

 Да би дете развило говор, са њим се мора комуницирати од самог рођења. Наравно, наш говор треба прилагодити узрасту детета, али му никада не треба тепати. Од њега треба тражити да говори, а не да само пасивно слуша. Комуникација мора да буде двосмерна, зато је непожељно да дете било ког узраста, нарочито дете које није проговорило, седи испред рачунара, таблета и телефона где се само пасивно седети и слушати, док нико од њега не захтева да се креће и говори.

 

        Оливера Цветковић

       Стручни сарадник - логопед